ĐAKOVIĆ, R. BRANISLAV (Kragujevac, 1924. - Beograd, 1987.], diplomirani inženjer mašinstva, redovni profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Posle boravka u NOV i odsluženog vojnog roka u JNA do kraja 1946. god., B. Đaković je iste godine upisao studije na Tehničkom fakultetu u Beogradu a diplomirao 1951. godine na Mašinski fakultet u Beogradu.

Na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu je radio kao asistent (mlađi mašinski inženjer) od 1951. do 1953., odakle je prešao u preduzeće „Jugostroj“ u Beogradu gde je radio do 1958. Posle toga je radio godinu dana u Birou za frigorifikaciju „Agrotehnika”. U zvanje višeg stručnog saradnika na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu je izabran 1960. a za docenta 1961. Godine 1967. je odbranio doktorsku disertaciju na Mašinskom Fakultetu u Beogradu sa temom „Uticaj izolacije na pojavu transporta vlage i formiranje modifikovane atmosfere u rashladnim komorama sa osvrtom na osobine domaćih izolacionih materijala”.

Na mesto vanrednog profesora je izabran 1969. za predmet Termodinamika sa termotehnikom na Odseku za tehnologiju poljoprivrednih sirovina. Profesor dr Branislav Đaković je kao prvi nastavnik na ovom predmetu ustanovio i nastavni program koji je obuhvatao: opšte zakone termodinamike, idealne i realne gasove i vlažan vazduh, binarne rastvore i razdvajanje mešavina, termodinamičke cikluse toplotnih motora i postrojenja, prostiranje toplote i sagorevanje.

Na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (Katedra za procesnu tehniku) izabran je 1972. za vanrednog profesora, a 1974. godine je unapređen u zvanje. redovnog. profesora. Održavao je nastavu iz predmeta Tehnološki aparati, odnosno predmeta Toplotni i difuzioni aparati. Na magistarskim studijama na Odseku za procesnu tehniku održavao je nastavu iz predmeta Termodinamika višekomponentnih sistema. Bio je mentor pri izradi 5 doktorskih disertacija i 11 magistarskih teza i više desetina diplomskih radova.

Profesor dr Branislav Đaković, je postavio osnovni plan i program po kojima se toplotni i difuzioni aparati i danas izučavaju na Mašinskom fakultetu u Beogradu. U okviru ovog predmeta proučavali su se razmenjivači toplote (operaciona linija procesa razmene toplote, osnovni predstavnici grupa cevastih i listatstih razmenjivača sa razmenom toplote bez i sa promenom faza, regenerativni razmenjivači toplote), uparivači i uparivačke stanice, difuzioni aparati (kolone sa podovima, kolone sa ispunom, itd.) i osnovi rashladnih uređaja. Savremenim pristupom nastavi, uključujući rezultate eminentnih svetskih i domaćih istraživača i sopstvena iskustva iz naučnoistraživačke delatnosti i bogate saradnje sa privrednim subjektima, on je ostavio pečat na generacije studenata koji su studirali na Odseku za procesnu tehniku. 

U okviru naučnoistraživačke delatnosti učestvovao je u izradi 67 naučnih i stručnih radova objavljenih u časopisima i izloženih na simpozijumima u zemlji i inostranstvu u oblasti procesne tehnike i termotehnike. U oblasti saradnje sa privredom učestvovao je u izradi: 50 glavnih mašinski projekata u oblastima hlađenja, destilacije, prehrambene industrije i mlekarstva, 6 idejnih projekata u oblasti hlađenja, klimatizacije i prehrambene industrije, više konstrukcionih tehničkih dokumentacija za toplotne i difuzione aparate i pomoćne uređaje u procesnoj industriji, 18 naučno-istraživačkih projekata finansiranih od strane Ministarstava za nauku i tehnologiju i regionalnih i osnovnih zajednica nauke.

Za prodekana za naučnoistraživačku delatnost izabran je 1978. na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Šef Katedre za procesnu tehniku bio je u periodu do 1982. do 1987.

Značajno je angažovanje prof. Đakovića u radu SMEITS-a (Savez mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije). Postao je član Upravnog odbora Društva inženjera i tehničara NR Srbije (kasnije SMEITS-a) 1951., a predsednik SMEITS-a je bio od 1971. do 1981. god. Između ostalog, profesor Đaković je 1971. bio jedan od inicijatora osnivanja Društva za KGH i institucije redovnog okupljanja stručnjaka KGH, koje je preraslo u poznati kongres o KGH. Bio je član više Komisija međunarodnog instituta za hlađenje u Parizu.

Godine 1976., prof. Đaković, dugogodišnji član Upravnog odbora Saveza, po struci zainteresovan za procesnu tehniku, ocenio je da tu oblast treba bolje proučavati i pratiti, pa je predložio organizovanje drugog po redu Stručnog skupa o opremi u procesnoj industriji, koji je održan 1978. Ovaj skup je kasnije prerastao u Kongres o procesnoj industriji - Procesing. Kao priznanje za njegov rad na afirmaciji inženjerske struke u oblasti procesnog inženjerstva i termotehnike SMEITS dodeljuje medalju „Branislav Đaković”, pojedincima, redovnim članovima SMEITS-a, čija je dugogodišnja stručna delatnost u nekoj od organizacija članica SMEITS-a, pored izvanrednih rezultata u disciplini kojom se bavi, doprinela afirmaciji multidisciplinarnosti nastupa SMEITS-a u oblasti mašinstva, odnosno elektrotehnike i veličini i ugledu SMEITS-a kao relevantne stručno-naučne organizacije.

Na proslavi stogodišnjice Američkog društva mašinskih inženjera (The American Sođety of Mechanical Engineers) 1980. godine, prof. Đaković je dobio počasno članstvo i priznanje društva za primenu naučno-tehničkih saznanja u oblasti mašinstva.